fbpx
Kako proveriti da li terapija deluje- glikozilisani hemoglobin

Kako proveriti da li terapija deluje- glikozilisani hemoglobin

Kako proveriti da li terapije deluje i šta je glikozilisani hemoglobin?

Često dobijamo pitanja pacijenata kako da znaju da li terapija ima efekta i da li je koncentracija glukoze na optimalnom nivou tokom čitavog dana. Pitanja su na mestu! Dijetetski suplementi kao što je Regulex značajno doprinose regulaciji glikemije kod pacijenata sa već postojećom terapijom ili kao monoterapija u početnim stadijumima bolesti. Pacijenti ističu da se subjektivno bolje osećaju, da ne osećaju tegobe vezane za variranje nivoa šećera u krvi, da im je opšte stanje bolje. Ali realni pokazatelji su neophodni kako bi se uverili u efikasnost terapije.

Drugo, takodje realno pitanje pacijenata je, Ok. mi merimo glikemiju i u laboratoriji i samomeračima, ali kako da znamo da li nam je u toku čitavog dana glikemija dobra, jer se ne možemo bockati non stop? Pacijenti su potpuno u pravu, jer svaki skok glikemije dovodi do promena koje hronično vode u komplikacije dijabetesa i na kraju to sve remeti kvalitet života pacijenata.  To i jeste najveći problem u terapiji ove bolesti- kako da glikemija bude na nivou kao kod zdravih osoba?

Značaj glikozilisanog hemoglobina

 

Rešenje srećom postoji. Naime, glikozilisani hemoglobin je nešto što nam omogućava da dugotrajno pratimo efekte terapije. Naročito je značajan HbA1c koji je izolovan tokom 1950-ih, iz HbA a primenom hromatografije. Ovaj hemoglobin nastaje glikacijom postojećeg hemoglobina u eritrocitima. Naime, glukoza se neenzimski vezuje za obično  N-terminalni deo lanca β-globina, ali se glikacija može desiti i na drugim delovima β-lanca ili na α-lancu. Jednom vezana glukoza tu i ostaje. Svaki skok nivoa šecera dovede do toga da se više glukoze veže za hemoglobin, a stepen njenog vezivanja je proporcionalan visini i dužini održavanja visokog nivoa šećera u krvi.  Drugim rečima, ukoliko je koncentracija šećera u krvi viša, utoliko je veće njegovo vezivanje za hemoglobin, i obrnuto.  Obzirom da se hemoglobin nalazi u eritrocitima a oni žive 120 dana, to nam daje mogućnost da procenimo efekat terapije unazad tri meseca!

Kod osoba koje ne pate od hiperglikemije ili šećerne bolesti, prosečne vrednosti HbA1c kreću se u rasponu od 3,5 % do 5,5%.

Kada je HbA1c 7% , prosečna vrednost šećera u krvi je 6,5 mmol/l., što najbolje pokazuje  prikazana tabela.

tabela

Svetska Zdravstvena Organizacija preporučuje za kontrolu glikemije sledeće vrednosti za HbA1c:

  • < 6,5% – dobro kontrolisana glikemija,
  • 6,5 – 7,5% – granične vrednosti glikemije,
  • > 7,5% – loše kontrolisan nivo glikemije.

Koliki je značaj smanjenje vrednosti HbA1c za samo 1%, najbolje govore ovi podaci, koji ukazuju na to da je smanjenje rizika manje:

  • 21%— za nastanka svih komplikacija kod šećerne bolesti
  • 21%— za smrtni ishod izazvan šećernom bolešću
  • 14%— za nastanka infarkta srca
  • 37%— za pojavu mikrovaskularnih komplikacija (neuropatije, otkazivanja rada bubrega i oštećenja vida).

 

Dakle, cilj svake terapije dijabetesa je da vrednosti glikozilisanog hemoglobina budu što blize 7% i ispod ovog nivoa što se smatra uspešnom terapijom. Vrhunski uspeh terapije je ako se kod pacijenata glikozilisani hemoglobin spusti ispod 6,5%.  Upravo uz pomoć ovog biohemijskog markera se procenjuje pravi efekat terapije i to unazad 3 do 4 meseca.

glikozilisani hemoglobin

Što se tiče Regulex kapsula kao dijetetskog suplementa, a imajući u vidu da je Dijabetes kompleksna bolest, trebalo bi ga koristiti minimum 3 meseca uz postojeću terapiju i nakon toga uraditi analize uključujuci HbA1c (glikozilisani hemoglobin) i videti prave efekte terapije.

Glikozilisani hemoglobin kod predijabetesa

 

Posebno bih istakao granične slučajeve tj. pacijente kod kojih je nivo HbA1c (glikozilisanog hemoglobina) izmedju 6 % i 6,5% jer kod njih se definitivno dešavaju hiperglikemije i to stanje se može definisati kao predijabetes ili poreme’ena tolerancija na glukozu.  U tim slučajevima, Regulex kapsule mogu imati značajnu ulogu u regulaciji nivoa šećera i u odlaganju nastanka bolesti.  Ukoliko je  glikozilisani hemoglobin niži, u organizmu se ne dešavaju promene koje bi dovele do komplikacija bolesti i ako je ovaj marker optimalan, osobe sa dijabetesom kontrolišu njihovu bolest na pravi način i na taj način sebi omogućavaju dug i kvalitetan zivot!

 

Autor: Doc. dr Andrej Veljkovic

Ishrana kod dijabetesa

Ishrana kod dijabetesa

Ishrana kod dijabetesa je od izuzetne važnosti.

Diabetes mellitus ili šećerna bolest, je oboljenje koje zahteve prilagodjavanje kompletnog načina života, ishrane i fizičke aktivnosti ovoj bolesti. Da bi insulinska terapija ili terapija oralnim antiglikemicima, uz dodatak dijetetskih suplemenata, kao što je Regulex, bila uspešna i efikasna, neophodno je prilagoditi bolesti vrstu namirnica koje se konzumiraju, kao i pravilno rasporediti obroke u toku dana, u skladu sa fizičkom aktivnošću.

U ishrani kod dijabetesa je veoma bitan odnos izmedju ugljenih hidrata, masti i proteina.
Od ukupnog energetskog unosa, ugljeni hidrati bi trebalo da čine 50-60%, masti 30% i proteini 20%.

Unos hrane bi trebalo rasporediti na 3 obroka, a to podrazumeva doručak, ručak i večeru, sa ili bez 1-2 užine. Hranu bi trebalo uzimati u približno isto vreme. Najbolje je izmeriti nivo šećera u krvi i to u periodima izmedju obroka. Ukoliko su vrednosti šećera u krvi niže od 5mmol/l, užine su potrebne i to dve. Prva užina, može biti slična doručku, a druga, popodnevna užina, može biti sačinjena od voća ili povrća. Voće, ipak, ne bi trebalo  unositi svaki dan, već svaki drugi ili treći dan jer ima visok glikemijski indeks. Ujedno, voćni šećer (fruktoza) se u organizmu pretvara u glukozu i na taj način dovodi do porasta glikemije.

Ishrana kod dijabetesa – preporuka u pripremanju hrane

Preporuka u pripremanju hrane je da hranu što kraće termički obradjujete. Izbegavati dodavanje jakih začina, a najbolje je spremati hranu na pari, kuvati u vodi, ili peći u aluminijumskoj foliji. Preporučeni začini su biber, peršun, mirođija, limunov sok, beli luk, đumbir, lorber, cimet, i to u umerenim količinama.

ishrana kod dijabetesa

HLEB – dozvoljeno je po jedno parče (50 gr) po obroku. Izbegavati belo brašno, a konzumirati crni, raženi hleb, poželjno sa semenkama jer dijetetska vlakna usporavaju proces varenja i na taj način sprečavaju varijacije glikemije. Bitno je da se više izvora skroba ne uzima u isto vreme, tj. ako se jede krompir, pirinač ili pasulj, hleb nije neophodan. Testenine izbegavati.

MESO – piletina, teletina, nemasna govedina, jagnjetina i riba (nemasna) se preporučuju. Meso je najbolje bariti i ukloniti  kožicu i masnoću. Dozvoljen način pripreme je i pečenje na teflonu ili na roštilju.

JAJA – preporuka je 1-2 jajeta nedeljno, ali novija istraživanja dokazuju da je dozvoljen unos i većih količina jaja, osim ako pacijenti nemaju problema sa varenjem masti.

MLEKO I MLEČNI PROIZVODI – birati nemasna mleka. Kiselo mleko i jogurt su, pak, više masni I ograničava se njihov unos. Margarin izbegavati, birati proizvode koji sadrže nezasićene masti u odnosu na zasićene masti životinjskog porekla.

ČORBE – poželjno ih je kuvati od povrća i to raznih vrsta, sa što manje masnoća.

Kako je dijabetes hronična bolest, neophodna je odlučnost i istrajnost pri menjanju načina ishrane i života, jer je ishrana kod dijabetesa od izuzetne važnosti. Pravilna ishrana kod dijabetesa, sa optimalnom fizičkom aktivnošću, uz upotrebu dijetetskih suplemenata kao što su Regulex kapsule, odlaže kasne komplikacije dijabetesa.

Nije lako, ali nije nemoguće i zapravo, ono najbitnije, doprineće da kvalitetnije živite!

Autor: dr sc. med. dr Andrej Veljković