Ishrana kod dijabetesa je od izuzetne važnosti.
Diabetes mellitus ili šećerna bolest, je oboljenje koje zahteve prilagodjavanje kompletnog načina života, ishrane i fizičke aktivnosti ovoj bolesti. Da bi insulinska terapija ili terapija oralnim antiglikemicima, uz dodatak dijetetskih suplemenata, kao što je Regulex, bila uspešna i efikasna, neophodno je prilagoditi bolesti vrstu namirnica koje se konzumiraju, kao i pravilno rasporediti obroke u toku dana, u skladu sa fizičkom aktivnošću.
U ishrani kod dijabetesa je veoma bitan odnos izmedju ugljenih hidrata, masti i proteina.
Od ukupnog energetskog unosa, ugljeni hidrati bi trebalo da čine 50-60%, masti 30% i proteini 20%.
Unos hrane bi trebalo rasporediti na 3 obroka, a to podrazumeva doručak, ručak i večeru, sa ili bez 1-2 užine. Hranu bi trebalo uzimati u približno isto vreme. Najbolje je izmeriti nivo šećera u krvi i to u periodima izmedju obroka. Ukoliko su vrednosti šećera u krvi niže od 5mmol/l, užine su potrebne i to dve. Prva užina, može biti slična doručku, a druga, popodnevna užina, može biti sačinjena od voća ili povrća. Voće, ipak, ne bi trebalo unositi svaki dan, već svaki drugi ili treći dan jer ima visok glikemijski indeks. Ujedno, voćni šećer (fruktoza) se u organizmu pretvara u glukozu i na taj način dovodi do porasta glikemije.
Ishrana kod dijabetesa – preporuka u pripremanju hrane
Preporuka u pripremanju hrane je da hranu što kraće termički obradjujete. Izbegavati dodavanje jakih začina, a najbolje je spremati hranu na pari, kuvati u vodi, ili peći u aluminijumskoj foliji. Preporučeni začini su biber, peršun, mirođija, limunov sok, beli luk, đumbir, lorber, cimet, i to u umerenim količinama.
HLEB – dozvoljeno je po jedno parče (50 gr) po obroku. Izbegavati belo brašno, a konzumirati crni, raženi hleb, poželjno sa semenkama jer dijetetska vlakna usporavaju proces varenja i na taj način sprečavaju varijacije glikemije. Bitno je da se više izvora skroba ne uzima u isto vreme, tj. ako se jede krompir, pirinač ili pasulj, hleb nije neophodan. Testenine izbegavati.
MESO – piletina, teletina, nemasna govedina, jagnjetina i riba (nemasna) se preporučuju. Meso je najbolje bariti i ukloniti kožicu i masnoću. Dozvoljen način pripreme je i pečenje na teflonu ili na roštilju.
JAJA – preporuka je 1-2 jajeta nedeljno, ali novija istraživanja dokazuju da je dozvoljen unos i većih količina jaja, osim ako pacijenti nemaju problema sa varenjem masti.
MLEKO I MLEČNI PROIZVODI – birati nemasna mleka. Kiselo mleko i jogurt su, pak, više masni I ograničava se njihov unos. Margarin izbegavati, birati proizvode koji sadrže nezasićene masti u odnosu na zasićene masti životinjskog porekla.
ČORBE – poželjno ih je kuvati od povrća i to raznih vrsta, sa što manje masnoća.
Kako je dijabetes hronična bolest, neophodna je odlučnost i istrajnost pri menjanju načina ishrane i života, jer je ishrana kod dijabetesa od izuzetne važnosti. Pravilna ishrana kod dijabetesa, sa optimalnom fizičkom aktivnošću, uz upotrebu dijetetskih suplemenata kao što su Regulex kapsule, odlaže kasne komplikacije dijabetesa.
Nije lako, ali nije nemoguće i zapravo, ono najbitnije, doprineće da kvalitetnije živite!
Autor: dr sc. med. dr Andrej Veljković